Preporučuje se da svaka žena napravi pauzu od dve godine između dve trudnoće. Ipak dešava se da žene ostanu trudne odmah posle porođaja, nekad planirano, a češće neplanirano.
U tom slučaju trudnica se mora prilagoditi određenim navikama, kako bi balansirala između svoje bebe i svojih potreba u trudnoći. Jedno od najčešćih pitanja jeste da li je dojenje u trudnoći štetno i kakva su iskustva drugih porodilja po tom pitanju?
Šta kažu iskustva?
Nije dokazano da je dojenje u trudnoći štetno po bebu. Međutim, desiće se da vam doktor predloži da prekinete dojenje ukoliko postoji opasnost od pobačaja.
U dogovoru sa lekarom i pedijatrom, organizujte kako ćete sprovesti taj prekd, mada bi i za bebu i za majku bilo najbolje da postepeno pređe na drugu hranu.
Ako je trudnoća zdrava, neće biti potrebe da se dojenje prekine. Ipak neka odluku o tome donese vaš lekar.
Što se tiče majke, dojenje takođe ne bi trebalo da ima nekih neželjenih efekata. Ipak mogu se desiti neprijatnosti, među kojima su i osetljive grudi. Znamo da je osetljivost u grudima jedan od klasičnih simptoma trudnoće, a i dojenje ume da bude bolno. Vremenom ćete možda pronaći odgovarajući položaj u kojem ćete dojiti bebu, pa će vam to olakšati posao. Treba da znate da dojenje može izazvati kontrakcije.
Ono što je najbitnije jeste zdrava ishrana. Samo dovoljan unos vitamina omogućiće da bez problema dojite svoje dete, kao i da beba u vašem stomaku dobije sve vitamine koji su joj potrebni. Može se desiti da i doktor preporuči neke dodatne vitamine. Unosite dosta tečnosti u organizam, to je takođe od ključnog značaja.
Dojenje je najbezbednije u ranoj trudnoći. Posle dvadesete nedelje postoji određena opasnost, ali, opet kažemo, oko svega će vas najbolje posavetovati doktor koji vam vodi trudnoću i koji ima uvid u vaše zdravstveno stanje.
Trudnoća može da promeni i kvalitet mleka, što će vašu bebu možda odbiti od dojenja. Dešava se i da mleka nestane vremenom, zbog trudnoće.
Zanimljivosti o dojenju
- Dojenje je neka vrsta kontracepcije, odnosno, kod nekih žena dojenje štiti od trudnoće. Ipak sve zavisi od samog organizma. Obično zatrudne žene koje jedu manje mlečnih proizvoda ili koje imaju duže razmake između podoja. Takođe, kada žena počne duže da spava preko noći, ovulacija se postepeno vraća i tada se stvaraju uslovi za naredno začeće.
- Postoji i takozvano tandemsko dojenje, što neke majke praktikuju, odnosno doje i starije i mlađe dete u isto vreme.
- Da bi se proizvelo majčino mleko, telo žene potroši čak dvadeset pet posto svoje energije. Ovaj utrošak energije utiče i na utrošak kilograma, odnosno kalorija, pa pomaže novopečenim majkama da lakše smršaju i povrate kilažu koju su imale pre trudnoće.
- Majčino mleko nema uvek isti ukus i zavisi od toga šta je žena jela pre podoja. To odgovara i bebi, kojoj bi možda jedolični ukus dosadio, a ujedno je i dobra priprema za čvrstu hranu na koju će vremenom da pređe. Ovo je još jedan razlog zašto bi trebalo da poradite na svojoj ishrani.
- Verovali ili ne od majčinog mleka se može napraviti sir, što je pošlo za rukom jednom američkom kuvaru iz Njujorka.
- Na bradavici se nalazi po nekoliko rupica kroz koje izlazi mleko.
- Uglavnom desna dojka proizvede više mleka, pa čak i kod levorukih žena.
- U majčinom mleku se nalazi hormon sna, koji pomaže da vaši mališani nakon podoja utonu u san.
- Dojenje se ne uči, već je instinktivno. Bebe će same znati da se snađu oko dojenja.
- Količina mleka ne zavisi od veličine vaših grudi.
